24.04.2010, 14:05
Vladislav Petković Dis
Владислав Петковић Дис
1880 - 1917
Hоди. Остави све што је за нама.
Нека наш сусрет покрије минуте,
Велике мисли по којима ћуте,
Где живот иде к'о јесен гранама.
Поноћ и сунце одјек су менама.
Заволи себе кроз несреће круте
И мене с њима. Нек лепоти путе
Покаже младост док је још са нама.
Осмехом душу и ране заклони.
Запали чула. Нека срце тако
Пређе у усне к'о ветар у звуке.
Нек тренут овај и бол што нас гони
Расклопи небо и утули пак'о:
Пољубац, к'о смрт, не види јауке.
Владислав Петковић Дис
1880 - 1917
Hоди. Остави све што је за нама.
Нека наш сусрет покрије минуте,
Велике мисли по којима ћуте,
Где живот иде к'о јесен гранама.
Поноћ и сунце одјек су менама.
Заволи себе кроз несреће круте
И мене с њима. Нек лепоти путе
Покаже младост док је још са нама.
Осмехом душу и ране заклони.
Запали чула. Нека срце тако
Пређе у усне к'о ветар у звуке.
Нек тренут овај и бол што нас гони
Расклопи небо и утули пак'о:
Пољубац, к'о смрт, не види јауке.