24.04.2010, 12:51
Nоћас смо чули Пана како рида,
Дршће у своме јадноме оделу,
Литију лета испративши целу,
Кô задњи херој војске која гине.
Он гледа како лишће киша кида,
Он зна да то је предговор опелу:
И њему спрема смрт одећу белу,
Но неће моћи никад да је скине.
Он хоће младост и румена крила
А ми смо брали цветове априла.
И он задрхта збуњен у том часу.
Кô борац хтеде достојно да падне
и смрћу песму о лепоти дадне:
Камени Пан се у рој звезда расу.
Дршће у своме јадноме оделу,
Литију лета испративши целу,
Кô задњи херој војске која гине.
Он гледа како лишће киша кида,
Он зна да то је предговор опелу:
И њему спрема смрт одећу белу,
Но неће моћи никад да је скине.
Он хоће младост и румена крила
А ми смо брали цветове априла.
И он задрхта збуњен у том часу.
Кô борац хтеде достојно да падне
и смрћу песму о лепоти дадне:
Камени Пан се у рој звезда расу.